Menadžeri nemaju više dovoljno informacija i moći da donose sve odluke. Potrebno je da delegiraju zadatke i odgovornosti i da sarađuju sa svojim podređenima. Takođe je potrebno da obezbede da njihovi podređeni u okviru svog domena osećaju jednaku ‘strast’ prema ostvarenju poslovnih ciljeva i da daju sve od sebe kako bi krajnji rezultat bio maksimalan. Važno je da menadžer ume da pokaže zaposlenima da veruje u njihove individualne snage i potencijal.
Koučing se pojavljuje devedesetih godina dvadesetog veka u SAD-u i zapadnoj Evropi kao odgovor na novonastalu potrebu u organizacijama da se iz osnova promeni do tada preovlađujući menadžerski stil i kultura ponašanja u poslovnoj praksi. Naime, do tada dominantna ‘kultura krivice’ koja se poziva na strah i greške iz prošlosti je počela da daje sve slabije rezultate. Postalo je jasno da zaposleni u organizacijama imaju sve više potrebu da osete da su u prilici da razvijaju svoje lične potencijale i da je novi fokus potrebno stavljati na budućnost i nadu, kao i da drugačiji menadžerski stil tu može odigrati značajnu ulogu. Koučing od strane menadžera se nametnuo kao pravo rešenje za usmeravanje zaposlenih da u potpunosti iskoriste svoje potencijale na dobrobit same organizacije, kao i njih lično. Danas, u savremenim organizacijama, poznavanje osnovnih koučing veština je prepoznato kao nešto vredno, relevantno i veoma važno u poslovanju.
Menadžer danas jednostavno mora da bude dobar kouč, odnosno trener. Ono što se promenilo jeste činjenica da menadžeri današnjice nemaju više dovoljno informacija i moći da donose sve odluke, kao što je to ranije bio slučaj. Potrebno je da delegiraju zadatke i odgovornosti i potrebno je da sarađuju sa svojim podređenima. Takođe je potrebno da obezbede da njihovi podređeni u okviru svog domena osećaju jednaku ‘strast’ prema ostvarenju poslovnih ciljeva i da daju sve od sebe kako bi krajnji rezultat bio maksimalan. Važno je da menadžer ume da pokaže zaposlenima da veruje u njihove individualne snage i potencijal. To znači da menadžeri moraju da umeju da sa zaposlenima rade i kao partneri, a ne isključivo kao ‘šefovi’. Koučing je aktivnost koja ne podrazumeva davanje gotovih instrukcija, već je okrenuta više ka pokazivanju, pomaganju i davanju povratnih informacija, objašnjavanju i ohrabrivanju drugih. Koučing bi bio način da se pokažu bolji rezultati i bolje performanse zaposlenih. Menadžer kao trener bi u određenim situacijama umeo da sluša, posmatra, da prilagođava svoj pristup individualno zaposlenima, da ume da postavlja prava pitanja, da ume da izbalansira potencijale zaposlenih i izazove koje im nudi u okviru zadataka. Što je menadžer na višoj poziciji to je važnije da bude dobar kouč. Međutim, koučing menadžeri ne treba da shvate koučing isključivo kao alat za lakše donošenje odluka i upravljanje, već i kao mogućnost za razvoj ljudi kojima se upravlja.
Individualni koučing ili tzv. koučing ‘jedan na jedan’ predstavlja proces u kojem kouč profesionalac ‘radi’ koučing samo sa jednom osobom, sa ciljem da se reši njen određeni, konkretan problem. Šire rečeno, fokus je na usklađivanju ciljeva organizacije i individualnih ciljeva osobe koja se trenira, odnosno klijenta. Naručioci ove vrste koučinga mogu biti top menadžeri, HR-služba, direktori i vlasnici kompanija, koji uočavaju probleme i procenjuju za sebe ili za nekog od svojih rukovodilaca da im ovakva vrsta usluge može unaprediti radni učinak i podići kvalitet poslovanja na viši nivo. Konkretno, neka od ponašanja i stanja kod kojih individualni koučing daje rezultate su, na primer, preterana impulsivnost, visok nivo stresa, loša komunikacija, preterani individualizam, stalno kašnjenje, unošenje privatnih problema i raspoloženja u poslovni život, zasićenost, nedostatak motivacije, nedostatak sigurnosti, strah od javnog nastupa, preterano razvijen ‘ego’, strah od neuspeha i pokazivanja slabosti, potreba da se brže i bolje definišu ciljevi, donose odluke, kao i mnoga druga. Trener u ovom slučaju kroz koučing susrete pomaže pojedincu da identifikuje, razume i eliminiše sve one prepreke koje mu otežavaju efikasno ostvarivanje poslovnih ciljeva i dostizanje vrhunskih performansi.
Proces koučinga obuhvata 6 do 12 sesija, koje traju oko sat i po vremena i održavaju se u proseku jednom mesečno. Prvom sastanku prisustvuju naručilac koučinga, budući klijent i kouč. Tom prilikom se analizira problem, definišu se ciljevi, razjašnjavaju se međusobna očekivanja i donosi se odluka o ulasku u proces, uz dogovor oko daljeg toka i detalja. Sam proces je zamišljen kao niz koraka koji omogućavaju klijentu prelaz iz sadašnjeg, neželjenog stanja u buduće, željeno stanje. U pitanju je postizanje promene kod klijenta, što se često i podudara sa definisanim ciljem koučing procesa. Na početku je bitno uspostavljanje odnosa poverenja između kouča i klijenta. Kouč se intenzivno bavi istraživanjem realnosti same situacije i pomaže klijentu da definiše svoje ciljeve, što je od suštinskog značaja kako bi nastavili dalje u pravom smeru. Uz pomoć trenera, klijent istražuje svoj unutrašnji svet u vezi sa situacijom o kojoj govori, zatim spoljašnju realnost, istražuje sve potencijalne opcije za rešenje problema i donosi odluku koju će od tih opcija prvu primeniti. Tada se pravi detaljan plan akcije. Sledeći veliki korak je sama akcija, koja se tiče klijenta i predstavlja njegovo sprovođenje prethodno dogovorenih aktivnosti u praksi. Akcija se dešava u okviru definisanih domaćih zadataka, koje klijent treba da uradi na pauzi između dve sesije. Nakon akcije, sa trenerom se proveravaju postignuti rezultati, šta je dobro, a šta još može biti poboljšano. Nakon integrisanja promene u realnosti završava se celokupan proces, uz merenje postignutih rezultata i proslavu uspeha.
Tehnike koje kouč koristi da pomogne klijentu na putu rešenja problema se zasnivaju na otvorenim pitanjima koja postaju sredstvo podsticanja čoveka da misli i otkrije svoje potencijale. Glavni cilj tih pitanja je kako doći do rešenja problema. Jer dok god čovek razmišlja samo o problemu, ne može ga ni rešiti. Suština je da kada zamisli da je do nečeg već došao, iz te pozicije može lakše da sagleda kako je do toga i došao. Kako bi se klijent motivisao da postigne cilj, treba da zamisli da ga je već postigao i da iz te pozicije pogleda koji su koraci preduzeti za njegovo ostvarivanje. Ne bavi se više problemom, nego se bavi rešenjem, a na tom putu ga vodi trener profesionalac.
Sve više se i u našoj zemlji prepoznaje potreba da menadžeri razvijaju koučing veštine. Na našem tržištu trenutno postoji nekoliko kompanija koje organizuju koučing programe za menadžere pružajući im mogućnost da savladaju i izvežbaju osnovne veštine koučinga koje će kasnije primenjivati u svom profesionalnom radu. Takođe, postoji i mogućnost sertifikacije, po međunarodnim standardima, za one koji su zainteresovani da postanu profesionalni koučevi. Takav vid obuke obično pohađaju HR menadžeri ili izabrani menadžeri, kako bi u svojim matičnim organizacijama pokrenuli stvaranje koučing klime i uvođenje koučing kulture. Individualni koučing je takođe usluga za koju se javlja sve veće interesovanje na našem tržištu. Za ovu vrstu koučinga bitno je angažovati iskusne profesionalce koji imaju dobro stručno obrazovanje i iskustvo u radu sa ljudima. Sve popularniji među top menadžerima domaćih kompanija je i odabir kouča koji nije sa lokalnog tržišta. To je, takođe, sada moguće lako obezbediti preko pojedinih domaćih HR kompanija koje imaju saradnju sa kompanijama u regionu.
izvor: progressivemagazin.rs
